Prehrambena Industrija - Srbija

Zabranjena prodaja 13 tona mesa

Veterinarski inspektori su od početka godine povukli više od 13 tona mesa sa beogradskog tržišta.

U poređenju sa proteklom godinom situacija je nešto lošija. To znači da još ima mešetaranja, podvala kupcima i prodaje mesa sa isteklim rokom trajanja ili bez svih neophodnih dokumenata uprkos strožim i sve češćim kontrolama kvaliteta hrane.

U Upravi za veterinu kažu da su od početka ove godine kontrolisali beogradske samoposluge, prodavnice, mesare, kioske brze hrane i restorane.

– U toku devet meseci 2010. godine veterinarski inspektori obavili su 5.232 kontrole namirnica životinjskog porekla u objektima u kojima se prodaje i priprema hrana. Iz prometa je povučen 13.191 kilogram svežeg mesa – objasnili su u Upravi za veterinu.

Najčešći razlog za zabranu prodaje ili prerade mesa je nedostatak dokaza o poreklu. To znači da je meso dospelo u prodavnicu ili restoran bez žiga što je, kako kažu, jedini dokaz da je u registrovanoj klanici pregledano i da je bezbedno za ljudsku upotrebu.

– Razlozi za povlačenje sa tržišta su i promenjen miris, ukus i izgled mesa, kao i istekao rok trajanja – kažu u Upravi za veterinu.

Kako da potrošači reaguju u situaciji kada im neodgovorni trgovci ili ugostitelji nude neispravno meso?

Mikrobiološku neispravnost golim okom ne mogu da primete, ali uvek mogu da, računajući na iskrenost prodavaca, pitaju koliko dugo je u frižideru. I ostalo – čuvanje, rok trajanja i postupanje sa svežim mesom takođe bi valjalo proveriti.

– Osnovni savet potrošačima je da kupuju meso isključivo u registrovanim objektima i da obrate pažnju na izgled i miris, a kod deklarisanog i na rok upotrebe.I ukoliko primete da je neispravno ili da se nepravilno čuva i priprema trebalo bi da prijave inspekciji – savetuju u Upravi za veterinu.

Za prodaju pokvarene hrane i nepoštovanje propisa Zakon o bezbednosti hrane predviđa kazne i do tri miliona dinara, a kolika će visina biti izrečena za one čija je roba povučena sa tržišta zavisi od odluke suda, a ne od inspekcije. Propusta ima svuda, ali inspektori kažu da nekih pravila, ipak, ima.

– Može se reći da su donekle sigurniji veliki trgovci, jer osim što ih mi kontrolišemo oni imaju i sopstvene sisteme vođenja evidencije. A i obrt robe je kod njih brži. Tako po više nas uđe u objekat s namerom da nešto nađemo, a ispostavi se da je sve u redu. Veći trgovac – veća sigurnost – rekla je Gordana Mijatov, inspektorka koja je obišla stotine prodajnih objekata.

Najveći lanci poput „Delta maksija”, „Merkatora”, „Rode” ili „Disa” imaju „Hasap” standard. Tvrde da celokupan proces prodaje mesa strogo kontrolišu i da imaju timove veterinara i tehnologa koji proveravaju sveže meso koje im isporučuju dobavljači.

– Nabavka, transport, skladištenje i prodaja u našim objektima strogo se kontrolišu i usklađeni su sa „Hasapom”. Prilikom prijema robe u magacine proveravaju se temperatura, vlažnost, senzorna svojstva namirnica, deklaracije i atesti. U magacinima namirnice raspoređujemo prema specifičnostima koje proizvođač zahteva kako bi se očuvali svi parametri kvaliteta proizvoda – objasnili su u „Delta maksiju”.